putovanja sa medom : Kussadasi & Ephesus

Od Mikonosa do Kušadasija ima 99 nautičkih milja.

Plovimo od 23 i ujutru u 07 smo u luci.

Busevi nas čekaju i posle kraće vožnje auto-putem stižemo u Ephesus (Efes) - antički grčki grad. Arheolozi pretpostavljaju sa su dosad otkrili oko 10 posto grada u kojem se nalazilo jedno od 7 svetskih čuda - hram boginje Artemide. Nažalost, osim ostataka temelja, ništa nije više nadjeno.

Na slici je kamena ploča sa boginjom Nike.

Herkulovi stubovi - ako ih dotakneš sa obe ruke, osetićeš njegovu snagu.

U stara vremena, bogati su imali čudne navike - javni toalet.

Efes je u davna vremena bio luka. Mornare je dočekivao kameni "bilbord" sa upustvom kako da stignu do "kuće za zabavu".
Vodič, Turčin sa američkim naglaskom je završio arheologiju. Specifičan smisao za humor i opisi lokacija - poredjenje sa 5-tom avenijom, fore oko javne kuće i slično, izazivaju laku euforiju u grupi koja je pretežno sastavljena od Amera. Ja sam i bez toga bio zadovoljan, jer sam pre posete za Efes mislio da je pivo. Da - i basket tim.

Efes je imao burnu istoriju. Najpoznatija gradjevina je iz rimskog doba - Celzusova biblioteka, jedna od tri najpoznatije biblioteke starog sveta.

Hadrianov hram

Amfiteatar kapaciteta 25 hiljada mesta. Pavaroti je pevao ovde.

Ulica koja vodi iz luke u grad.

Imamo sreće jer smo došli rano ujutru na samo otvaranje lokaliteta pa smo izbegli gužvu i veliku vrućinu.

Nastavljamo ka fabrici za izradu tradicionalnih tepiha.

Proces počinje od larvi svilene bube. Vešte ruke ovih žena spretno izvlače niti svile.

3500 hiljade žena radi na tkanju tepiha. Nekoliko muškaraca su menadžeri. A i šta bi drugo.

Vreme izrade (čitaj: cena) zavisi od broja čvorova,dimenzija tepiha, šare i materijala, a najskuplji se rade i više od 5 godina. Cene su od 500 do 19000 evra.

Dok traje prezentacija, ljubazni domaćini nas sluże kafom i rakijom - oni je zovu raki. Adekvatno ime - nešto joj fali (osim zadnjeg slova), da bi mogla da se poredi sa našom mučenicom.

Pada i jedna kupovina tako da su svi zadovoljni. Sedamo u bus i vraćamo u grad.

Svuda su posteri Ataturka. Jasna poruka.

Bazar. Odmah u šoping. Prodavac (vrlo uspešne) kopije Polo majice, prvo traži 25 evra, pa 15 i na kraju 10. Al da platim kešom a ne karticom. Nešto razmišljam - baš bih ti i dao karticu.